Разматрано је питање поштовања права на слободу вероисповести, отварани су нови манастири, бирани епископи.

У Пантелејмоновом манастиру у Кијеву 10. априла 2024. године одржан је први овогодишњи састанак Светог Синода Украјинске Православне Цркве. Ово је саопштило Информативно-просветно одељење УПЦ.

Радом је председавао Предстојатељ Украјинске Православне Цркве Његово Блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије. Пре почетка седнице архијереји су се помолили на Литургији пређеосвећених дарова у храму Свих Светих.

Синод је испитао тренутно стање питања поштовања права на слободу вероисповести верника и верских организација Украјинске православне цркве. У вези са њиховим кршењем, донета је одлука да се о овом питању обавесте Помесне православне цркве, стране земље и међународне организације за људска права.

Синод је нагласио да је Украјинска православна црква самостална и независна у управљању Црква Христова, која пастирском одговорношћу покрива границе украјинске државе. Од 1990. године центар руководства Украјинске православне цркве налази се у Кијеву.

Синод је усвојио текст Изјаве која одражава став Цркве по питању кршења права на слободу вероисповести верника и верских организација Украјинске православне цркве. У Изјави се посебно наводи да су епископи, свештеници и мирјани Украјинске православне цркве подложни кривичном гоњењу на измишљеним основама. Храмови и друга имовина се одузимају, а верске заједнице се незаконито пререгиструју у корист новоформиране Православне цркве Украјине (ПЦУ). Данас је већ одузето око хиљаду и по храмова. Органи локалне самоуправе доносе незаконите одлуке о забрани коришћења имовине верским организацијама УПЦ.

Посебно забрињава Предлог закона бр. 8371 „О изменама и допунама неких закона Украјине о делатности верских организација у Украјини“, који је иницирао Кабинет министара Украјине. Под изговором заштите националне безбедности, њене норме имају за циљ не само ликвидацију Украјинске православне цркве, која је највеће верско удружење у Украјини, већ и кршење основног права на слободу вероисповести, које гарантује држава. сваком грађанину.

Синод сматра да ће овај предлог закона помоћи у распиривању верске мржње и нетрпељивости. Осим тога, предлог закона крши принцип аутономије верског друштва и има за циљ мешање у унутрашње активности верских организација Украјинске православне цркве. С тим у вези, Синод позива народне посланике Врховне раде Украјине да не усвајају овај предлог закона.

Као одговор на извештаје епархијских архијереја, Синод је образовао мушки манастир у част иконе Богородице „Брзопомоћница“ у селу Бабаи харковске епархије, одобрио игумана овог манастира и отворио манастир Свете Тројице у селу Буковци.

За манастире могиљовско-подолске епархије одобрени су: игуман Никољског манастира у граду Шаргороду и игуман манастира у част Часног и Животворног Крста Господњег у Долини крстова.

У Свето-Тихвинском женском манастиру у граду Дњепру формирана је регентско-катехетска богословска школа и постављен ректор.

За литургијску употребу у Украјинској православној цркви одобрено је следеће:

— текстови службе и акатиста светомученику Данилу Черкаском,

— текстови служби праведном Стефану I, угарском краљу; Светом Силвестру, епископу каневском и свештеномученику презвитеру Александру Глагољеву.

Синод је такође забрао нове епископе.